Smokva | Virusne bradavice | Uklanjanje bradavica

Smokva

Smokva (Fikus carica) je razgranata drvenasta biljka. To je niskorastuće drvo sa karakterističnim zelenim listovima i ukusnim plodovima. Raste u divljini, ali se i uzgaja, naročito u oblasti Mediterana. Može da uspeva i u našim krajevima. Ipak dešava se da usled oštre zime smrzne, pa je treba zaštititi. Sadi se kao ukrasna biljka, ali i zbog plodova.
Smokva se jede u svežem stanju, ali i sušena. Sušena smokva je obično na trepezi za vreme praznika i slava. Kod nekih osoba smokva izaziva burne, alergijske reakcije, te treba biti na oprezu.
Plod smokve u svežem stanju ima veoma malo kalorija, ali sadrži dosta korisnih vitamina i minerala koji su neophodni čovekovom organizmu.
Smokva povoljno utiče na varenje, leči kožna oboljenja, čisti organizam, dobra je i protiv starenja, celulita, a smirujuće deluje i kod napetosti i stresa.

Virusne bradavice

Ne retko se kod dece i odraslih pojavljuju bradavice. Često na rukama i prstima, ali mogu i na drugim delovima tela, kao vratu, licu i pazuhu. Bradavice se pojavljuju na koži, kao benigne promene, jer se ogranizam čisti. Bradavice su obično virusne i mogu da se prenose. Treba ih ukloniti iz zdravstvenih i estetskih razloga.
Bradavice mogu biti:
– verrucae vulgaris- virusne bradavice koje se mogu pojaviti svuda po telu
– papilomi- se pojavljuju obično na vratu, preponama i pazuhu
– kondilomi- to su bradavice koje se javljaju u oblasti polnih organa
– verucae plane- virusne bradavice koje se pogavljuju na licu, stomaku ili grudima
– molluscum contagiosum- virusne bradavice u obliku mehurića, koje se brzo šire, a najčešće se i ne povezuju sa bradavicama

Uklanjanje bradavica

Danas se koriste razne metode za uklanjanje bradavica. Od mazanja različitim kremama i melemima, do hirurškog uklanjanja. U novije vreme se koriste metode spaljivanja bradavica laserom, smrzavanje tečnim azotom i uklanjanje radotalasima.  Svakako treba otići kod lekara po savet i dijagnozu.
Postoje i druge, stare metode za uklanjanje bradavica, koje su se još od davnina pokazale dosta efikasne. Mleko od smokve ili sok od smokve se koristio od davnina za uklanjanje bradavica. Naime kad se odlomi list smokve sa drveta ili sam plod, videćete na tom mestu beli sok ili mleko. Sa tim treba mazati bradavicu 2 puta dnevno. To treba ponavljati svakodnevno dok se bradavica ne osuši i nestane. Naravno, ovaj način se ne može koristiti za otklanjanje bradavica na svim delovima tela, kao na primer oko očiju i sl. Problem jeste u tome što svako od nas nema drvo smokve u svom dvorištu, ali uklanjanje bradavica smokvinim mlekom uspeva.

Pročitajte još: Uklanjanje polnih bradavica

Објављено под Lekovite biljke, Prirodni lek, Zdravlje | Означено са , , , , , , , , , | 10 коментара

Slatkovodne ribe

Upoznajte bolje slatkovodne ribe Dunava i Save. Ako shvatimo kakvim bogatstvom raspolažemo, možda ćemo se savesnije odnositi prema našim rekama.

Smudj

Smudj je grabljivica, što znači da se hrani drugim vrstama riba. Mlade jedinke se hrane larvama insekata i ribljom ikrom. Sa godinu dana već počinje da se hrani drugim ribama.
Smudj voli kamenjare i brzake, voli čistiju vodu sa više kiseonika. U zagadjenoj i zamućenoj vodi bez kiseonika smudj ugine prvi od svih vrsta.
Meso smudja je izuzetno ukusno i on je najcenjenija riba sa ovih prostora. Osim u ishrani cenjen je i u sportskom ribolovu. Lovi se najbolje na kedera (živu ribicu), ali može i na varalicu. Najlakše ga je uloviti rano ujutro ili u sumrak, pa čak i noću.
Smudj ima veliko ledjno peraje prekriveno bodljama, na taj način odvraća druge grabljivice. Zbog toga treba biti oprezan i kad se čisti riba.
Smudjevi mogu dostići dužinu do 1 m i biti teški oko 15 kg. Polnu zrelost dostiže sa 4 do 5 godina.

Štuka

Štuka je zastupljena u našim nizijskim rekama i ponekim jezerima. To je pravi predator medju ribama. Omiljena hrana su joj druge ribe, ali i sopstvena vrsta. Prilikom napada na plen ima izuzetno ubrzanje, ali ako ga ne uhvati, ubrzo staje i ne troši snagu. Štuka voli da se zavlači u bare i kanale. Plen često lovi u plitkoj vodi. Zauzima mesto na dnu i staloženo čeka svoj plen. Telo joj je vretenasto, a usta u obliku pačijeg kljuna. Obzirom na svoje prirodne predispozicije, može da proguta prilično krupan plen u odnosu na svoju veličinu. Ima oštre zube pa se treba paziti prilikom skidanja ribe sa udice ili čišćenja. U našim uslovima može da naraste do 15 kg i dostigne 40 godina starosti. Najčešće se lovi na varalicu i živu ribicu. Takav predator kad je gladan ne bira mnogo. Poznato je da je privlači crvena boja, pa se često koristi crvena varalica. Pravi doživljaj sportskog ribolova je borba izmedju ribolovca i štuke na udici. Ne retko se dešava da štuka odnese pobedu i otkači se ili čak pregrize najlon svojim oštrim zubima.

Som

Som je najveća slatkovodna riba u Evropi. Kod nas su ulovljeni primerci težine oko 100 kg. Som se prepoznaje po brkovima, malim očima i velikoj glavi. Voli da se kreće po samom dnu rečnog korita. Hrani se veoma raznovrsno. Pravi je svaštojed. Kod nas se najčešće lovi na tradicionalan način, tj. bućkanjem. Alat koji se za to koristi je bućka. Naime, bućkom se udara po vodi, što budi soma, koji se tako podiže sa dna i u potrazi za hranom grize mamac. Alasi koji love soma moraju biti opremljeni adekvatnim priborom i čamcem. Som se lovi na rovca, žabu, glistu, pijavicu i sl.

Šaran

Šaran je riba koja je omiljena pre svega za sportske ribolovce, ali i na trpezi, zbog kvalitetnog mesa i pristupačne cene. Šaran može biti divlji i uzgajani. Dosta se gaji u ribnjacima, jer je isplativa proizvodnja šarana zbog brzog prirasta. Šaran ima krupnu krljušt i velike i oštre kosti. Lovi se na kukuruz, rovca, duboka, glistu i razne valjke i mešavine. Lov na šarana može biti dubinski i na plovak. Pribor za ribolov šarana je specifičan. Zahteva snažniji štap, jači najlon i posebnu udicu. Sve mora biti adekvatno snazi koju šaran ima. U divljini može da naraste i do 40 kg. Stanovnik je ravničarskih reka i jezera. Voli mirniju vodu sa dosta kiseonika.

Објављено под Riba, Ribolov, zdrava hrana | Означено са , , , , | Оставите коментар

Iva trava (Teucrium montanum L)

RodTeucrium L. (Lamiaceae) je kozmopolitski rod, koji se sastoji od oko 300 vrsta, a u Evropi je rasprostranjeno gotovo 50 vrsta, uglavnom  na području Sredozemlja.

Stanište

Raste kao gusti,  prilegli grm po brdima i planinama, na kamenitom tlu, na nadmorskim visinama oko 800 m i više. Uglavnom raste na južnim stranama.

Opis biljke

Iva je višegodišnja polurazgranata biljka. Visina joj je 10 do 30 cm. Sa naličja listovi su joj prekriveni dlačicama i bez peteljke su. Boja listova je sivo-bela ili zelena. Cvetovi  se formiraju na vrhovima grančica.  Svetložuti su, a ponekad beli. Cveta u julu i septembru.

Izuzetno je oporog i gorkog ukusa sa specifičnim aromatičnim mirisom.

Hmijski sastav

Ova aromatična i lekovita biljka u svom sastavu ima pored ostalog: eterično ulje, tanin, holin, saponine, heterozid, celulozu i gorke supstance.

Lekovitost

Nadzemni deo biljke se odavno koristi u fitoterapiji, a skuplja se u vreme cvetanja. Iva pozitivno deluje na organizam što se ogleda u sledećem:

  • poboljšava imunitet organizma
  • poboljšava varenje
  • podstiče stvaranje i protok žuči
  • smanjuje nadutost
  • doprinosi izlečenju disajnih puteva i respiratornog trakta
  • doprinosi izlečenju tuberkuloze (noćnog znojenja)
  • delotvorna je kod bolesti usta i grla, kod raznih infekcija, gljivica i afti.

Iva doprinosi jačanju organizma posle  bolesti, nakon teških fizičkih aktivnosti i kod stresa.

Drugi nazivi

Gorski cmilj i dubčac, ivica,  dučac,  dubačac.

Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine.

Trava iva od davnina je poznata po svom blagotvornom, lekovitom dejstvu.  U narodu je poznata  izreka – Trava iva od mrtva pravi živa.

Објављено под Lekovite biljke, Prirodni lek, Zdravlje | Означено са , , , | Оставите коментар

Kantarionovo ulje

Krajem jula i početkom avgusta meseca na nekim poljima mogu se videti žuti cvetovi kantariona. Kad se suše i venu dobijaju smedje crvenkastu boju. Može biti samonikli, ali i kultivisani. Dobro su poznata lekovita svojstva ove biljke. Koristi se u farmaceutskoj industriji, ali je dobro da se ima i kod kuće za čaj. Treba ga imati, jer će kantarion da čuva vaše zdravlje tokom cele godine. Idealan način da ga iskoristite je da napravite kantarionovo ulje. Evo kako se to radi.
Biljke nemojte da čupate sa korenom, nego ih secite tako da koren i deo biljke ostane, da bi i sledeće godine rastao.
Kada ste nabrali kantarion ostavite ga na pogodno mesto da prenoći, da bi se bubice koje su možda prisutne na biljkama razišle.
Zatim biljke sa listićima i cvetovima stavljajte u čiste pripremljene tegle. Preko kantariona u tegle sada sipajte hladno cedjeno maslinovo ulje. Ulje treba potpuno da prekrije kantarion i da bude do vrha tegle. Tegle prekrijte sa gazom i stavite gumicu ili vežite koncem. Ostavite tegle da stoje 40 dana na sunčanom mestu. Kad dodje vreme procedite ulje kroz čistu gazu i iscedite dobro ulje iz samih biljaka. Sipajte ulje pomoću levka u flaše i odložite na tamno mesto. Ne treba ga držati u frižideru.
Kantarionovo ulje će vam koristiti za zdravu i lepo negovanu kožu. Njime se može mazati celo telo, od glave do pete. Može se stavljati na oprano lice, kao lek za problematičnu kožu. Dobro je protiv akni i za zaštitu od sunca.
Kantarionovo ulje ubrzava proces zarastanja rana, opekotina, modrica. Kod ujeda insekata ublažava bol i brže zaleči.
Kod slabe cirkulacije masirajte noge sa kantarionovim uljem.
Kantarion jednostavno pomaže kod raznih upala kože. Dobar je i za mišiće, jer opušta. Ulje se može koristiti i za masažu. Koristiti se i oralno. Kantarion je dobar za želudac i kao antidepresiv.

Објављено под Lekovite biljke, Prirodni lek, Zdravlje | Означено са , , , , | 1 коментар

Mudre izreke o prirodi i biljkama

Ovo su neke od mudrih izreka o prirodi i biljkama. Vi ako znate još neku slobodno dodajte.

Ako sledimo prirodu kao vodju, nikad nećemo zalutati.
Ciceron

Trud je uzaludan, ako se priroda protivi.
Seneka

Čovek raspravlja, a priroda deluje.
Volter

Reka govori bez prestanka i nikad se ne ponavlja.
Paz

Trn je telohranitelj ruže.
Čehov

U prirodi nema opraštanja.
Beti

Samo u prirodi čovek može da se nauči mudrosti.
Betoven

Volim čoveka, ali mi je priroda milija.
Bajron

Kod nas priroda ne uspeva. Takvo je podneblje.
A. Baljak

Priroda voli da se okruži tajnama.
Heraklit

Priroda uvek govori u duhu.
Emerson

Svakog lepog jutra motorna testera obori drvo kome je trebalo 1000 godina da poraste.
Tili

Cvet je poezija reprodukcije. On je primer večite zavodljivosti života.
Žirodu

Stabla su zemljin neprekinut napor da razgovara sa nebom koje sluša.
Tagore

Објављено под Mudre izreke | Означено са , , | 1 коментар

Lubenica ili bostan

Lubenica vodi poreklo iz centralnih i južnih predela Afrike. Smatra se da joj je domovina pustinja Kalahari. U perifernim oblastima ove pustinje i danas postoje divlje forme ove biljke. Po crtežima na zidovima starih grobnica u Egiptu zaključeno je da je prvo bila preneta u tu zemlju, a zatim se postepeno širila u druge krajeve. U Kinu je dospela u X veku p.n.e. Prilikom osvajanja Balkanskog poluostrva Turci su preneli lubenicu u naše krajeve.
Mnogi lubenicu svrstavaju u voće, verovatno zato što je slatka, ali to je pogrešno. Lubenica je povrće.

Kako izabrati najbolju lubenicu?

Postoje brojni načini i saveti kako da se izabere najbolja lubenica. Nekima je znak zrelosti tup zvuk pri kuckanju po kori, nekima karakteristično pucketanje kad se plod pritisne rukom, nekima boja i oblik peteljke itd. Bez obzira na način izbora važno je da se ne kupuju meki i oštećeni plodovi, prezreli i nedozreli, jer oni nisu slatki i aromatični u dovoljnoj meri. Pošto brzo gube svežinu  kada su direktno izloženi sunčevim zracima,  treba birati one, koje se nalaze u hladu. Najbolje je imati svog prodavca lubenica, kod koga kupujete redovno. On će vam zasigurno izabrati dobru lubenicu, jer očekuje da mu dodjete ponovo.

Priprema za konzumiranje i korišćenje lubenice

Lubenicu treba servirati dobro rashlađenu. Najčešće se seče u kriške i da bi se proces rashlađivanja ubrzao, svaku krišku umotati u foliju i odložiti u frižider. Može se kratko staviti u zamrzivač, ali treba imati u vidu da niske temperature nepovoljno utiču na ukus i izgled.
Serviranje svežih kriški lubenice nije jedini način korišćenja. Naime, mogu se specijalnom kašičicom vaditi kuglice ili seckati kockice od lubenice i u toj formi konzumirati, a mogu se kombinovati s drugim voćem u voćnoj salati, frapeu i raznim drugim poslasticama.Koristi se i kora lubenice za pripremu veoma ukusnog slatka. Sitne, zrele lubenice mogu da se stavljaju i u turšiju.

Za šta je dobra lubenica?

Kada je leto i velike vrućine, a vi stižete kući preznojeni i dehidrirani, nema ništa što će vam prijati više od rashladjene lubenice. Lubenica je dobra za rehidraciju i “vraća vas u život“  zbog toga što ima preko 90% tečnosti i slatka je. Lubenica je zdrava i za bubrege.

Објављено под Lekovite biljke, Povrće, zdrava hrana, Zdravlje | Означено са , , , , , | 2 коментара

Uva i uvin čaj

Uva biljka

Uva je niskorastuća, grmolika biljka. Naraste u visinu do 30 centimetara. Stabljika je tamno smedja ili tamno crvena kod mladjih lastara. Listovi su mali, sjajni, tamno zeleni i kožasti. Oblik lista je ovalan na vrhu, a ide u konus ka osnovi. Interesantno je da je uva zimzelena biljka. Cveta od aprila do juna meseca. Cvetovi su beli ili ružičasti. Plodovi su crvene bobice, koje sazrevaju na jesen.
Stanište uve je na severnim geografskim širinama. Voli sunčane i suve predele, veće nadmorske visine.

Ostali nazivi za uvu

Možda ćete nekad čuti ili pročitati drugi naziv za uvu, a nećete znati da je to ova biljka. Zato evo svih naziva za ovu lekovitu biljku. Najčešće se još sreće pod imenom medvedje groždje ili medvetka, a još je zovu i medvedovo uvo, gornik, divlja maginja, planika crvena, mlivnjak.

Šta leči uva?

Uva je izuzetno lekovita biljka. Kroz istoriju se koristila u medicinske svrhe. Najbolje rezultete pokazuje kod lečenja upale mokraćnih puteva i bubrega. Uopšteno je dobra za čišćenje urinarnog trakta od bakterija. Uva je delotvorna u lečenju veoma neprijatne bakterije ešerihije koli. Ponekad je preporučuju i lekari u kombinaciji sa terapijom antibioticima, jer se sa uvom lakše leče uporne urinarne infekcije. Smatra se da je korisna i u lečenju prostate.

Uvin čaj

Za čaj se koriste listovi. Savet je da kupite čaj od celih osušenih listova uve. Čaj se priprema tako što se sipaju dve kašičice suvih listića uve u šolju, a zatim se preliju ključalom vodom. Poklopite zatim šolju tanjirićem. Za 30 minuta procedite čaj u drugu šolju i pijte ga dok je svež i prohladjen. Uvin čaj možete piti 3 puta dnevno. Neka bude svež, pravite ga svaki put onoliko koliko ćete popiti. Možete ga piti 2 nedelje, a onda treba napraviti pauzu. Čaj se pije bez dodatka šećera, zasladjivača ili meda.
Da bi dejstvo čaja bilo efikasnije stručnjaci savetuju da se uzme malo sode bikarbone, jer čaj deluje efikasno u alkalnoj sredini. Neposredno pre ili posle uzimanja čaja ne treba jesti ili piti druga pića i stvarati kiselinu i umanjivati dejstvo čaja.

Објављено под Lekovite biljke, Prirodni lek, Zdravlje | Означено са , , , , , , , | 2 коментара