Boražina, Borač Borago officinalis L

U Evropu su boražinu doneli Arapi u srednjem veku. Poreklom je iz Sirije, ali se uzgaja širom Mediterana, Male Azije, Evrope, Severne Afrike i Južne Amerike.

Opis biljke
Boražina je jednogodišnja zeljasta biljka. Naraste do 60 cm visine. Stabljika je uspravna, razgranata i šuplja. Tamnozelene je boje, ali je prekrivena sitnim dlačicama, kao i listovi, pa se čini  kao da je srebrnkasta. Sivo – zeleni listovi su na kratkoj peteljci, dugi do 10 cm, ovalni ili jajasti s valovitim ili slabo nazubljenim rubom. Cvetovi su zvezdasti, s pet šiljatih latica i uočljivim crnim vrhovima prašnika. Skupljeni su u obešene  cvasti. Njegovi prekrasni cvetovi mogu biti bele (Borago alba) ili plave, ružičaste pa čak i jarkoljubičaste boje. Odlikuje se laganim kiselkastim ukusom, koji podseća na ukus krastavca.

Stanište
Boražina raste samoniklo u Srednjoj i Istočnoj Europi, uz morsku obalu, na poljima i zapuštenom zemljištu. Samoniklo raste u Dalmaciji i Primorju na neuređenim divljim područjima na kojima uspeva mnogo bolje nego u kultivisanim vrtovima. Cela biljka je prekrivena sitnim dlačicama bele boje, koje teksturu borača čine pomalo neprijatnom.

Hemijski sastav
Boražina je najbolji i najbogatiji dostupan izvor gama-linolenske kiseline  u prirodi. Sadrži dvostruko više nezasićenih masnih kiselina nego poznato ulje noćurka.Boražina je bogata omega 3 masnom kiselinom i omega-6 masnom kiselinom, koje organizam ne može sintetizovati. Ulje,  dobijeno hladnim presovanjem semenki, sadrži  linolensku (22%), gama-linolensku, kao i palmitinsku (13%), oleinsku (20%) i linolnu kiselinu (42%). Bez  mirisa je.

Lekovitost
Za lek koriste se listovi, cvetovi i čitava biljka. Koristi se kao lek za bolesti srca, a posebno kod nervnih teškoća i lupanja srca. Pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Deluje antifibrozno. Tonici od sušenih listova boražine imaju umirujući i osvježavajući hladni efekt. Delotvorni su kod snižavanje povišene temperature. Kao čajevi pomažu smanjenju očnog pritiska. Ova lekovita i začinska biljka smiruje melanholiju i daje hrabrost. Potpomaže znojenje i ima diuretička svojstva. U obliku tinktura i tonika izuzetno je efektan kod lečenja problematične kože i osipa kao i artritisa. Sirup od boražine primenjuje se za čišćenje organizma od toksina i kod respiratornih infekcija. Ne sme se koristiti prečesto i u prejakim dozama, jer sadrži određena jedinjenja, koja štetno deluju na jetru.Ulje boražine spada u najlekovitija biljna ulja. Koristi se kod upalnih procesa, suhe kože, strija, tretmana ožiljaka, kod psorijaze, ekcema, dermatitisa, kao i uvek kada je kožu potrebno regenerisati.

Upotreba
Boražina je danas neopravdano podcenjena začinska biljka, a dostupan je u celom svetu i vrlo je jeftin. Tokom cele sezone cvatnje, od lipnja do rujna, mogu se koristiti sveži listovi i cvetovi u kulinarstvu. Mladi listovi jedu se sveži, kao salata, a veći se mogu spremiti kao spanać ili iseckani kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima. Boražina se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci je koriste uglavnom u sosovima, salatama, uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Sveži, kandirani, ili cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se da ukrašavanje jela, slatkiše i pića. Listovi su izvrsni  izmešani s kuhanim povrćem na maslacu, sitno naseckani u sosove za sendviče ili testeninu, u jogurtu, sirnom namazu ili  mekanom siru. Boražina se koristi i za pripremanje krem supa. Danas se na tržištu može naći boražina u prerađenom stanju i to  u prahu i sušeni.

Narodni nazivi
Borak, borac, boraša, kozmelj, krastavac, lisicina, porec, volovski jezik.

Овај унос је објављен под Lekovite biljke. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Boražina, Borač Borago officinalis L

  1. Dragan каже:

    Ovo je zanimljiva i kvalitetna biljka

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s