Vrtni kres Lepidum sativum L.


Verovatno potiče iz Zapadne i Centralne Azije, gde se još uvek nalazi kao samonikla biljka. Lako  se kultiviše i najviše joj odgovara umerena klima. Gaji se kao kulinarsko povrće širom Azije i Evrope (npr. u  Francuskoj, Holandiji, Englesko, Skandinaviji)

Opis biljke
Vrtni kres (Lepidium sativum L.) pripada porodici kupusa Brassicaceae. To je zeljasta biljka. Može da dostigne visinu od 60 cm sa mnogo grana. Beli do ružičast cvetovi  su veličine samo 2 mm, grupisani u razgranatim cvastima. Slično kao i mnogi drugi članovi porodice kupusa vrtni kres duguje svoju aromu izotiocianatu, a oporost potiče od benzil izotiocinata. Seme je gorko.

Sastav
Vrtni kres sadrži velike količine vitamina C i provitamina A, minerale, eterično ulje. Ukupan sadržaj ulja semena vrtnog kresa  može da bude  21,54, 18,15 i 12,60% zavisno od rastvarača. Hladno ceđeno ulje sadrži: α-linolensku (34%)  (količinski dominantna masna kiselina), oleinsku (22%), linolnu (11,8%), palmitinsku (10,1%)  arašidnu (3,4% ) i stearinsku kiselinu (2,9%)  kao i  ukupni tokoferol i karotenoide (327,42 i 1,0 μmol/100 gr ulja).

Lekovita svojstva
Vrtni kres se smatra veoma lekovitom biljkom i jednim od najjačih prirodnih antibiotika. Koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upale pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži. Deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam. U Indiji se obično koristi u sistemu Ajurveda da spreči komplikacije posle porođaja.  Seme ima svojstva depurativa, rubefacienta, tonika, afrodizijaka, antihistamika i diuretika. Vrtni kres je koristan u lečenju astme, kašlja, kožnih bolesti, dizenterije, lumbaga, skorbuta i slabosti.

Upotreba
Samleveno seme vrtnog kresa koristi se kao začin za salate, supe, variva, pečenje, sendviče i konzerviranje povrća. Nezreli plodovi se konzerviraju i služe kao zamena za kapar, a sveži listovi i mladi izdanci pripremaju se kao salata, mešaju se sa drugim povrćem. Takođe se jedu i njegove  klice, koje su bogate nutritivno i energetski visovrednim sastojcima.
Pošto su  izotiocianati, nosioci arome ove biljke,  nestabilni i mnogo osetljivi na uticaj toplote i vlage, miris se lako i brzo gubi, preporuka je da se ova biljka  koristi sveža, a ne sušena, kuvana, pečena ili na drugi način izlagana povišenoj temperaturi

Narodni nazivi
U nekim regionima vrtni kres je poznat kao vrtna paprika, biber trava, biber  siromašnog čoveka, krečava salata, grbašica, setvena grbica.

.

Овај унос је објављен под Lekovite biljke. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s