Pinjoli Pinus pinea L

Pinjoli su jestive semenke  Mediteranskog, Koreanskog, te severnoameričkog Pinon bora. Sakupljali su se u Severnoj Americi još prije 10 000 godina, a u mediteranskom području je poznat 2 000 godina. Danas su glavni proizvođači pinjola: Turska, Italija, Španija, Portugal.

Opis biljke

Drvo naraste od 15 do 25 metara.Krošnja mu je u obliku kišobrana, a prečnik pravog i snažnog stabla mu je oko 60 cm. Deblo  je čisto od grana do znate visine. Kora je smeđecrvena, duboko izbrazdana. Vremenom  ispuca u obliku velikih sivosmeđih ploča, debljine 2 do 10 cm. Korenov sistem je veoma razgranat.Iglice  su zelenoplavičaste do svetlozelene boje, dužine 10 – 25 cm i debljine 1,5 – 2 mm. Cvetovi su jednopolni, muške cvasti su žute, valjkaste, a  ženski cvetovi (šišarke) izrastu na vrhovima. Cvetaju u martu i aprilu.Šišarke su crvenkastosmeđe, dužine 8 do 14 cm i širine oko 10 cm. Imaju jajasto kupast  oblik. Zrelost dostižu krajem treće godine, a nakon ispadanja semena ostaju na granama još nekoliko godina. Seme je krupno, dugo 15 do 20 mm, a široko 5 do 11 mm. Smeđe je boje, posuto crnkastim prahom. Jezgra semenki su jestiva, a koriste  se i za dobijanje jestivog ulja. Veću količinu šišarki razvija tek nakon 15-ak godina.
Semenke se teško se oslobađaju iz šišarke. Semenke s ljuskom odstranjuju se ručno ili mehanički. Pinjole su izuzetnog ukusa, koji podseča na ukus badema, ali intenzivnije arome. Kremasto beli mezokarp ima lagani mlečni ukus.

Stanište

Ovaj bor nastanjuje kserotermna staništa mediteranske zone zimzelene vegetacije. Može se javljati pojedinačno ili u manjim kolonijama.

Sastav

Pinjoli sadrže najviše proteina čak 31%. Izuzetan je izvor proteina, esencijalnim masnim kiselinama i aminokiselinama. Zelena ljuska je bogata vitaminima i antioksidantima. Pinjoli sadrže veliku količinu masti.

Lekovitost

Pinjoli zbog velikog sadržaja nezasićenih masti korisni su u prevenciji bolesti krvnih sudova i u snižavanju LDL holestrerola.Nezasićene masne kiseline snažno deluju na smanjenje hipertenzije. Pinjoli se primenjuju kao lekovito sredstvo protiv uznemirenosti, kod poremećaja rada bubrega, mokraćnog mehura, probavnog sistema i tuberkuloze.

Upotreba

Pinjoli su idealan dodatak za različite salatetestenine, kobasice, kolače. Dodaju se kuvanom povrću i pirinču, ali i kao dodatak kod pripreme omleta, riba i mesnih jela, naročito divljači.
U Egiptu pinjoli se mešaju sa spanaćom, dok je na Srednjem istoku poznat  sos Taratar u kojem se popečeni pinjoli kombinuju sa hlebom, belim lukom, mlekom i maslinovim uljem kako bi se dobila kremasta masa. Neizostavni je dodatak za poznati hladni sos Pesto Genovese.
Pinjoli se mogu jesti sveži ili lagano prepečeni, slani ili neslani kao i kikiriki. Posebna pažnja se mora obratiti načinu čuvanja pinjola, jer vrlo lako užegnu  zbog velike količine masti, koju sadrže. Potrebno ih je čuvati u frižideru, ali ne više od sedam dana.

Narodni nazivi

Pinj, pitomi bor, pinija.

Advertisements
Овај унос је објављен под Začini. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Pinjoli Pinus pinea L

  1. Milan каже:

    Ne znam zasto na svim domacim sajtovima cirkulise ista prica da pinjoli uzegnu jako brzo, sto uopste nije tacno? Na suvom i hladnom mestu mogu mesecima da stoje bez problema… u Metro-u imate pakovanje pinjola na kome pise rok trajanja godinu dana! Mogu cak i da se zamrznu za jos duzi rok… neko odvali glupost i svi prenose dalje bez provere!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s