BAGREM Robinia pseudoacacia

Bagrem vodi poreklo iz istočnog dela Severne Amerike.  U Evropu je prenesen početkom XVII veka. Tada je baštovan Jean Robin,  nabavio i posadio prve semenke bagrema u parkovima  francuskog dvora. U Robinovu čast ova biljka je nazvana imenom Robinia pseudacacia. Danas je bagrem rasprostranjen u Severnoj Americi, Evropi i Aziji.

Opis biljke

Bagrem je listopadno drvo visine do 25 m. Stablo može imati u prečniku i do 90 cm. Svetle je kore, trnovitih grana i retke krošnje. Kora drveta je glatka, a starija uzdužno mrežasto izbrazdana. Listovi su dugi do 30 cm, neparno perasti, sastavljeni od 9 do 25 jajastih, svetlozelenih, slabije dlakavih 3-5 cm dugih listića. Jake bodlje, oko 2 cm duge, uglavnom ravne, na bazi proširene i drvenaste, nalaze se na svakoj strani pupoljka po jedna. Cvetovi oblikuju viseće grozdaste cvasti. Bele su boje. Plod je smeđa, spljoštena mahuna duga do 10 cm i široka 1  do 1,5 cm. Vise na kratkoj peteljci. U mahuni se nalazi 4 do 10 sitnih, bubrežastih, tamnosmeđih i pegavih semenki. Cvet ima veoma prijatan, intenzivan miris i slatkast ukus.
Bagrem je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada medu najcenjenije izvore nektara.

Stanište

Bagrem raste samoniklo po rubnim delovima svetlih šuma. Ovo drvo se koristi za pošumljavanje goleti, kojima preti erozija, jer svojim korenjem dobro učvršćuje zemljište, a osim toga, od posebnog je značaja činjnica da sadnice bagrema brzo rastu. Sadi se i na čistinama, nasipima, drvoredima, živicama i rubovima poljoprivrednog zemljišta.

Hemijski sastav

Cvetovi sadrže oko 40 mg/100g  vitamina C, eterično ulje, 2 mg/100g šećera, smolu, tanin, sirinogin, otrovne sastojke fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadrže oko 38% proteina, 13% masnog ulja, vlakna, ugljikohidrate, vitamine A, B1, B2, B6, C, magnezijum, fosfor, željezo, cink, kalijum, natrijum, kalcium. Sveže mahune sadrže 15%proteina, 6% masti, 22% probavljivih ugljikohidrata. Koren sadrži, pored ostalog, asparagin, a kora otrovni sastojak -toksalbumin robin.
U bagremu su kvalitativno i kvantitativno dokazana i sledeća jedinjenja: flavonoidi (akacetin,  sekundiflorol, mukronulatol, izomukronulatol i izovestitol), monoterpen (robinlin), diterpen (robinpiramik kiselina), triterpeni (abrisapogenaldacetal i abrisapogenol). U cvetu su identifikovani: linalool (33,1%), cis-β-ocimen (266%), (E)-α-bergamoten (8,9%) i formanilid (7,4%), pinen, β-pinen, limonen  i brojna druga jedinjenja.

Lekovitost
Za lek u tradicionlnoj medicini koristi se samo cvet, mada se danas  bagrem malo koristi kao lekovito sredstvo. Koristi se kod prehlade, kašlja, glavobolje i grčeva u želucu, za lakše pražnjenje creva i lakše mokrenje, za skidanje visoke telesne temperature, u lečenju tumora, gripa, upalnih stanja respiratornog sistema, bolesti srca i za jače izlučivanje žuči.

U homeopatiji je bagrem našao primenu za lečenje hiperaciditeta, kad je pečenje u želucu intenzivno, posebno kada se javlja noću za vreme spavanja. Cvetovi bagrema u homeopatiji se koriste kao lek za lečenje migrene, neuralgije živca lica itd.

Овај унос је објављен под Lekovite biljke. Забележите сталну везу.

5 реаговања на BAGREM Robinia pseudoacacia

  1. Повратни пинг: Muskatni oraščić ili mirisni orah | Lekovite biljke i začini

  2. Jovanka каже:

    Koliko kosta bagremovo seme i gde ga mogu naci ?

  3. dušica каже:

    recept za dijabetes-5 semenki bagrema Roškovca,to je onaj sa vrlo velikom mahunom koga ima svuda po šumama,popiti pre svakog glavnog obroka.U zdravlje!

  4. Nedeljko каже:

    Kako ga popiti, kao čaj ili semenke gutati?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s