Folna kiselina – vitamin B9


Mogući simptomi nedostatka folne kiseline u organizmu su: razdražljivost, umor, depresija, dekoncentracija, nesanica i upala desni. Drugi znakovi nisu tako primetni, ali mogu biti sa vrlo ozbiljnim posledicama po zdravlje, naročito kod trudnica, koje u ishrani ne koriste dovoljno hrane bogate folnom kiselinom (malformacije ploda). Ovi se znakovi mogu utvrditi analizom krvi, pošto nedostatak folne kisline uzrokuje anemiju, jer bez folne kiseline nema normalne produkcije i zamene crvenih krvnih zrnaca.

Prirodni  izvori  folne  kiseline

Folne kiseline najviše ima u sočivu, pasulju, spanaću, blitvi, špargli, lišću repe, lišću slačice, peršunu, brokulama, pšeničnim klicama, suncokretu, kikirikiju, kvascu i dr.
Zimi, kada obično nema zelenog lisnatog povrća, najbolji izvor folne kiseline su pasulj i leća, koji se uvek mogu naći u dovoljnim količinama.
Kada nije moguće osigurati u obrocima zelene namirnice, npr. u toku putovanja, boravka na moru i sl., preporučaje se uzimanje suplemenata (dodaci ishrani).

Funkcije  folne  kiseline

Jedna od osnovnih, veoma važnih funkcija folne kiseline je produkcija crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik u sve telesne ćelije i tkiva. U slučaju nedostatka folne kiseline crvena krvna zrnca rastu bez deobe, čime prestaje njihova funkcija nosioca kiseonika pa se javlja makrocitna anemija.
Druga važna funkcija folne kiseline je blokada homocisteina (proteina u krvi), koji je uzročnik  nastanka bolesti krvnih žila. Nizak nivo folacina u krvi može biti prvi znak neke degenerativne bolesti nevnog sistema (Parkinsonova bolest). Potvrđena je veza između demencije i manjka folne kiseline u krvi. Nedostatak folne kiseline dovodi se i u vezu i s povećanim rizikom od pojave Alzheimerove bolesti. Norveški stručnjaci su otkrili da nedostatak folne kiseline može da dovede do depresije. Nedostatak folne kiseline povećava rizik od osteoporoze. Istraživanja čiji su rezultati objavljeni u American Journal of Clinical Nutrition krajem 2004. godine izvršena su na 228 osoba, a utvrđeno je da su osobe sa najnižim nivoom folacina u krvi imale i trostruko više problema, jer se njihova kognitivna funkcija smanjila za najmanje tri puta.
Upravo zbog toga, svetske zdravstvene institucije predlažu svakodnevno konzumiranje zelenog lisnatog povrća i pasulja.
Zbog komplikovane hemijske strukture folna kiselina se u crevima apsorbuje samo oko 50% od ukupno unesene količine.

Preporučena dnevne doze folne kiseline (RDA) su:

  • deca 50-400µg
  • odrasli 400 µg
  • trudnice 800 µg
Овај унос је објављен под Zdravlje. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s