DINJA Cucumis melo L.

Dinja je poznata od davnina. Pre 4.000 godina  su je koristili u ishrani. U Bibliji se spominje da su Izraelci ka su s četrdeset godina lutali pustinjom i čeznuli za dinjom. I Rimljani su još poznavali dinju.
Potiče iz jugozapadne Azije i to nekadašnje Persije, današnjeg Irana i Indije.

Opis biljke

Dinja je jednogodišnja biljka. Ima dobro razvijen žiličast koren. Stabljika je vreža, razgranata. Naraste od 2 do 3 m. Listovi se nalaze na dugim peteljkama, po ivicama su nazubljeni i tamno zeleni. Dugi su od 6 do 15 cm. Cvetovi su žute boje. Plod dinje je boba, okruglog ili blagoizduženog oblika. Kora ploda može da bude hrapava, mrežasta sa režnjevima ili glatka. Unutrašnji deo ploda (pulpa) je žute ili beličasto zelenkaste boje, glatke površine. Semenke su elipsastog oblika, bele ili svetlo žute. Dužina im je 8-16mm, širina 3-6 mm, a debljina 2-3mm.

Stanište

Dinja se uzgaja. Nikada nije pronađena kao divlja.

Hemijski sastav

Pulpa dinje sadrži dekstrozu, limunsku kiselinu, masti, karotin, vitamin B i vitamin C, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink, bakar, fosfor.
Semenke sadrži visok procenat (35,36%) i proteina (29,90%), globulin, glutine, arginin, histidin, lizin, cistin, triptofan, galaktan i glukozu.
Koreni sadrži: nenemetin, kalijum malat i pektin.
Semenke sadrži visok procenat proteina (29,90%). Proteina semena bili bogati u arginin, a glutaminske kiseline Asparaginska dok ograničavaju amino kiseline metionin i lizin su bili. Osim toga, semenke sadrže velike količine antioksidanata i odličan su izvor folne kiseline.
Ulje semenki sadrži: linoleinsku, oleinsku, palmitinsku, stearinsku i miristinsku kiselinu, zatim lecitin i hloresterin.Gasnom hromatografijom ulja utvrđeno je prisustvo 24 masnih kiselina. Njihova koncentracija varira od količine u tragovima do oko 54,8%, od C6 do C24 sa izuzetkom C11, C19, C21 i C23.

Lekovitost

U lekovite svrhe se koriste: koren, pulpa i semenke. Dinja štiti organizam od:

  • kardiovaskularnih bolesti,
  • starenja,
  • upale urinarnog sistema,
  • prekomerne telesne težine
  • stomačnih probema
  • nervnih poremećaja
  • promena na noktima

Zbog bogatstva u karotinu smatra se i antikancerogenom hranom. Pulpa se može koristiti kao sredstvo za čišćenje ili hlađenje kože, kao losion za hronični i akutni ekcem, za uklanjanje pega. Dinja je delotvorna i kao prva pomoć za lečenje opekotina

Upotreba

Dinja ima primenu u tradicionalnoj medicini, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu.

Drugi nazivi

Naziva se još dina, melon, pekun, pipun i pepun

Овај унос је објављен под Povrće, zdrava hrana. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на DINJA Cucumis melo L.

  1. Повратни пинг: ČUDO OD SEMENKI DINJE | agroekonomija

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s