KAFA


Kafa je poreklom iz oblasti Kafa u Etiopiji, koja je dug vremenski period jedina znala da uživa u crnom napitku. U XV veku Arapi su počeli su da gaje kafu. Arapi su zabranili izvoz biljke kafe. Jemen je bio glavni svetski proizvodjač kafe. Posle XV veka Indijci su uspeli da prošvercuju ovu čudesnu biljku u Indiju, a dospela je i u Carigrad. Iz Carigrada je kafa u XVII veku preneta u Mletačku republiku odakle se proširila u Evropi.
Kafa se u XVIII veku plantažno uzgaja na Javi, Baliju i Sumatri i širi se po celoj Latinskoj Americi. Danas je Brazil najveći proizvodžač kafe na planeti.
Kafa se plantažno gaji u 70 zemalja u svetu.

Opis biljke

Kafa je tropska, zimzelena biljka. Raste u formi šiblja ili niskog drveća. Drvo ove biljke može da dostigne visinu i do 6 m, ali se na plantažama skraćuje na visinu do 3 m. Lišće je naspramno raspoređeno u tročlane pršljenove, cvetovi su beli, smešteni u pazuhu lista, a plodovi koštunice ili bobice slične trešnji pa se i tako nazivaju. Zreli plodovi su intenzivne crvene boje, u prečniku su do 15 mm. U plodu se nalaze dve semenke ili zrna. Zrno je dugo oko 10 mm i teško je oko 0,15 g. Boja zrna može da bude od svetlo do tamno zelene, što zavisi od sorte.

Najpoznatije vrste kafe su:

  • arabika
  • robusta.

Najcenjenije vrste arabike u svetu su minas i santos (Brazil). Druge vrste arabike su:

  • sigri  (Nova Gvineja);
  • plava planina (Jamajka);
  • maragogip (Meksiko);
  • kostarika;
  • moka harar (Etiopija)
  • AA džambo (Kenija)

Arabika u mešavini daje napitku prijatnu aromu, dok se robusta dodaje radi punoće ukusa zbog njene oporosti i bogatstva kofeinom (robusta ima 2-2,5 % kofeina, a arabika 1-1,5 %). Poznato je da se za napitak uvek meša dve i više vrsta kafe kako bi dobila harmonična aroma i pitkost. Robusta se upotrebljava i za proizvodnju instant kafe.

Hemijski sastav zelene kafe

Zelena (sirova) kafa sadrži: eterično ulje, kofein, šećere, masti, bezazotne i azotne materije, celulozu, horogensku kiselinu, kvinini, trigonelin  i dr.

Lekovitost

Može se reći da se ne zna tačan broj različitih studija, koje su se bavile istraživanjima uticaja kafe na zdravlje čoveka. Neki od rezultata tih istraživanja tvrde da ljudi:

  • koji dnevno piju 1 do 3 šoljice kafe za 15% smanjuju rizik od dijabetesa;
  • koji redovno konzumiraju kafu imaju 90% manju mogućnost da dobiju Perkinsonovu  bolest;
  • koji redovno konzumiraju kafu smanjuju za 25% rizik oboljevanja od kancera debelog creva;
  • koji redovno konzumiraju kafu za 80% smanjuju rizik oboljevanja od ciroze jetre
  • koji redovno konzumiraju kafu skoro 60% smanjuju rizik da dobiju kamen u žuči.

Neka istraživanja su utvrdila da kafa pomaže pri kontroli astme, zaustavljanju glavobolje, podizanju raspoloženja. Kafa ima antioksidativnao, antibakterijsko i antiathezivno svojstvo.

Kineski naučnici su utvrdili da kafa pozitivno deluje na:

  • jetru;
  • žuč;
  • srce;
  • slezenu;
  • psihu;
  • fizičku vitalnost.

Posebno je značajan efekat kafe u zaštiti od formiranja žučnih kamenaca i sprečavanju zatvora. Zrna zelene kafe zbog sadržaja hlorogenske kiseline povoljno deluju na smanjenje telesne težine.

Nije mali broj ni onih koji tvrde da kafa ima i različita negativna svojstva na čovekovo zdravlje.
Neki smatraju da loše utiče na organe za varenje i na hipertenziju. Drugi je poistovećuju sa nekom vrstom droge, jer se stvara zavisnost. Ipak sve to ne sprečava milione ljudi širom sveta da uživaju u čarobnom mirisu i ukusu kafe.

Hemijski sastav zelene kafe
Volatile compounds of roasted coffee

Advertisements
Овај унос је објављен под Lekovite biljke, Mršavljenje. Забележите сталну везу.

5 реаговања на KAFA

  1. Повратни пинг: NAJCENJENIJA KAFA KOPI LUWAK | agroekonomija

  2. Повратни пинг: HEMIJSKI SASTAV ZELENE KAFE | agroekonomija

  3. Повратни пинг: VOLATILE COMPOUNDS OF ROASTED COFFEE | agroekonomija

  4. nedodjija каже:

    pa i vode previse da popijes pa ce naskoditi….
    🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s