Lešnik (LESKA Corylus avellana L.)


Mišljenje o poreklu leske zasniva se na izjavi Plinija Starijeg da je lešnik došao iz Male Azije i to sa severne obale Turske. Mesto i vreme pripitomljavanja leske nije utvrđeno, mada je poznato da su ga kultivisali stari Rimljani.
Danas su najveći svetski proizvođači lešnika: Turska, Italija, Španija, Grčka, USA i dr. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi.

Opis biljke

Leska pripada grupi jezgrastih voćaka. Raste u formi razgranatog grma 3-8 m visine. U povoljnim uslovima može da dostigne i visinu do 15 m. Ima zaobljene listove dužine 6-12 cm, koji su sa prednje i zadnje strane prekriveni sitnim dlačicama. Pre listanja javljaju se ženski i muški cvetovi. Ženski cvet je vrlo mali s kratkim svetlo crvenim laticama. Muški cvet je znatno veći. U malim grozdovima nalazi se 1-5 komada zaobljenih plodova leske. Plodovi su dugački 15-25 mm i široki 12-20 mm. Sastoje se od jezgra i omotača. Boja im je žuto-smeđa.

Hemijski sastav

Jezgra lešnika predstavljaju izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su: ulje 55-72%, belančevine 12-22%, ugljeni hidrati 14%, šećer 2-10%, mineralne materije 1,8-3%, vitamin E (24 -40,40 mg/100 g) , β-sitosterol (134,05 mg/100 g), celuloze 2,42%, voda 5,8%. U svežim resama ima oko 100mg%, a u listu 120mg% vitamina CU lešniku su identifikovana brojna fenolna jedinjenja: galna, kafe, p-kumarinska, ferulična i sinapik kiselina, miricetin 3-ramnozid, kvercetin 3-glikozid, kvercetin 3-ramnozid i kempferol 3-ramnozid. Kora i lišće su izvor katehinskog tanina.

Lekovitost

Lekoviti delovi leske su: kora, lišće, cvetne rese i lešnik. Lešnik ispoljava antioksidativnu aktivnost zahvaljujući sadržaju fenolnih jedinjenja. Pojedini delovi leske imaju sledeća svojstva:
astrigent, diaphoretic, odontalgic, stomahik, tonik, antelmitik, febrifug, depurativ.

Upotreba

Velika nutritivna i dijetoterapeutska vrednost jezgre lešnika doprinosi stalanom porastu potražnje i potrošnje u konditorskoj industriji. Manja količina plodova koristi se i za stonu potrošnju i u kulinarstvu. Lešnik je našao široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Ulje se koristi u proizvodnji boja. Iz kore i lišća dobija se tanin. Drvo leske daje dobar kvalitet uglja, koji koriste umetnici.

CONTENT FAT, FATTY ACID COMPOSITION AND MOISTURE
CONTENT HAZELNUT

Овај унос је објављен под Lekovite biljke, Voće. Забележите сталну везу.

3 реаговања на Lešnik (LESKA Corylus avellana L.)

  1. Повратни пинг: CONTENT FAT, FATTY ACID COMPOSITION AND MOISTURE CONTENT HAZELNUT | agroekonomija

  2. Повратни пинг: CONTENTS OF MICROELEMENTS IN HAZELNUT KERNELS | agroekonomija

  3. Astrologija Srbija каже:

    Nisam znala ovo o lesniku, hvala na informacijama 🙂 Definitivno cu ga uvesti u svakodnevnu ishranu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s