Biljka Miloduh

MILODUH  (Hyssopus officinlias L)

Miloduh je bio poznat još u biblijsko doba. Spominje se čak u Davidovim psalmima, u Starom zavetu, Grci i Hebreji smatrali su miloduh svetom biljkom, a Rimljani su ga koristili u medicinske i kulinarske svrhe.  U davna vremena su ga koristili da pročiste hramove. Domovina miloduha su kamenita područja Sredozemnog mora, zemalja oko Kaspijskog jezera i Crnog mora, zatim, Italija, Južna Francuska.

Opis biljke – Miloduh je lekovita, aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo u prirodi, a uzgaja se po vrtovima kao kulturna biljka. To je višegodišnji  žbunast, mirisan, dekorativan polugrm  sa 60 do 70 cm visokim i uspravnim grančicama. Na obema stranama listova nalaze se mnogobrojne žlezde s uljem. Cvetovi su  bele,  plave i ružičaste boje u dugim klasastim cvastima. Cveta od juna do setembra.

Sastav – Ova lekovita biljka sadrži flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, šećera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata 0,5-1% etarskog ulja. U etarskom ulju dominiraju pineni, kamfen, cineol i drugi terpeni.

Lekovito delovanje – Miloduh je  jedna od najlekovitijih biljaka. Za lek se koriste listovi i cvetovi. Može se koristiti za lečenje hroničnog bronhitisa, posebno kod kroničnog bronhalnog katara, astme, jačanje želuca, ublažavanje kašlja i protiv noćnog znojenja, zatim protiv grčeva u prsima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, skrofuloze, vodene bolesti, žutice, a deluje i kao antiseptik.

Upotreba – Sveži miloduh se može koristiti celu godinu, a da bi se osušio, treba čekati da procveta. Najviše miloduha se koristi za destilaciju etarskog ulja, koje se koristi u farmaciji, parfimeriji prehrambenoj industriji za aromatizaciju likera i kozmetici. Upotrebljava se i u kulinarstvu. Iseckano sveže ili osušeno lišće koristi se kao začin za salate, sosove, čorbe od pasulja i krompira, jela od povrća. Koristi se u malim količinama, jer je veoma aromatičan.

Narodna imena – Blagovanj, veljeduh, vusak, glagoran, izop, isop, osipant, vrišak, sipan, isop, crkvinjak, satrajka, sipant.

Овај унос је објављен под Lekovite biljke. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s